Управљање променама

Светска банка је урадила хоризонталну функционалну анализу за „Државну управу плус“, као и вертикалне функционалне анализе изабраних ресора, као основу за даљи процес унапређивања рада и ефикасности јавне управе.

Изабрани ресори где су урађене вертикалне функционалне анализе – ВФА:

• просвета
• финансије
• здравље
• запошљавање
• социјална заштита
• обавезно социјално осигурање
• пољопривреда и заштита животне средине

 

Хоризонтална функционална анализа за Државну управу плус

 

Компликован назив за једноставан циљ – ефикасна јавна управа у служби грађана и привреде

На врху листе приоритета републичке владе је реформа јавне управе која је база за дугорочне напоре владе ка ЕУ интеграцијама и фискалној консолидацији. Пројектом „Реструктурирање и оптимизација јавне управе у Републици Србији 2015-2018“ који спроводи МДУЛС уз подршку Светске банке у оквиру ИПА 2014 програма који финансира Европска унија предвиђене су свеобухватне структурне промене са циљем да се обезбеде квалитетније и ефикасније јавне услуге.

Систем јавне управе схваћен као сервис грађана и привреде мора да поседује капацитете да изађе у сусрет свим изазовима модерног друштва и савременог тржишта. Реформа јавне управе је један од кључних елемената структурних реформи јавног сектора са циљем успостављања дугорочне одрживости јавних финансија и стварања предуслова за одржив раст.

Структурне промене су полазна претпоставка унапређењу учинка и резултата, једноставније речено унапређењу процеса пружања јавних услуга. Оптимизација јавне управе кроз функционалне и организационе трансформације темељ је постизања одрживости резултата.

 

Зашто је била потребна Хоризонтална функционална анализа?

Светска банка је кроз овај пројекат у сарадњи са свим домаћим актерима спровела Хоризонталну функционалну анализу, што подразумева анализу функција, организације и кадрова у свим министарствима и органима државне управе, као и у другим органима и организацијама на републичком нивоу. Функционална анализа се базира на идентификацији свих функција (групе послова) који се врше у органима и организацијама јавне управе, и које се затим категоризују (креирање политика, регулативни послови, администрација, пружање услуга, праћење, итд.) како би се утврдила природа тих послова и њихова адекватна локација. На основу Хоризонталне функционалне анализе и опширних консултација са надлежним републичким органима, сачињен је нацрт Акционог плана за спровођење препорука из документа Светске банке „Хоризонтална функционална анализа за Државну управу плус“ (2017-2018).

Анализа је обављена на узорку који је обухватио 94 органа у јавном сектору, тј. 14 министарстава, 29 органа управе у саставу министарстава (29 канцеларија управних округа као деконцентрисана структура власти разматрано је као један орган), 15 посебних организација, 9 владиних служби, 16 јавних агенција и 11 јавних институција.

Шта је показала Хоризонтална функционална анализа?

Подаци који су прикупљени на основу наменског упитника указали су на извесне неподударности између функција и организационе структуре на нивоу централне власти, као и да запошљавање на нивоу централне власти није увек сасвим подударно са организационим потребама. Функције и резултати за сваку институцију идентификовани су на основу тога како су представљени у акту о унутрашњој организацији и систематизацији радних места (правилник о систематизацији); почетни спискови функција и резултата за сваку анализирану институцију достављени су представницима институција ради верификације. Број запослених (у сталном радном односу и оних по уговору) према одређеној функцији утврђиван је на основу извештаја самих институција; све идентификоване функције су стандардизоване и извршена је њихова категоризација у консултативном процесу са самими институцијама и експертима Светске банке.

Циљ договорених мера је да обједине ефекте реформских процеса који су дефинисани Акционим планом за спровођење Стратегије реформе јавне управе у Републици Србији, као и да обезбеде основу за даље реформе након 2018. године. Најважнији критеријуми приликом дефинисања мера били су да оне буду реално изводљиве у кратком року, да што више допринесу уштедама, поједностављењу процедура, унапређењу продуктивности, квалитета услуге и организације, као и да се међусобно допуњавају.

Министарство државне управе и локалне самоуправе координира свеобухватним процесом функционалне реорганизације јавне управе. Свака институција одлучује о конкретним потезима и политикама у оквиру самих ресора. Задатак МДУЛС, као координатора пројекта, био је да се обезбеде смернице на највишем нивоу (правац политике) у процесу израде Акционог плана за спровођење препорука из документа Светске банке “Хоризонтална функционална анализа за Државну управу плус”, прати напредак у реализацији препорука које су рефлектоване кроз акциони план, решава проблеме и дилеме током рада, као и да се размотре и усмеравају резултати појединих фаза рада.

Шта је потребно урадити?

Мере су категорисане у четири приоритетне области:

 

1. ОРГАНИЗАЦИОНА ТРАНСПАРЕНТНОСТ

Предвиђено је да се унапреде механизми планирања и јачања институционалних капацитета који су неоходни за усаглашавање са прописима ЕУ, истовремено реализују реформски циљеви који се односе на повећање правне сигурности, унапређење пословног окружења и квалитета пружања јавних услуга и обезбеди што транспарентнији процес израде и спровођења регулативе.

Циљ је да се процес оптимизације усклади са потребама које произилазе из процеса европских интеграција.

2. УНАПРЕЂЕЊЕ ОРГАНИЗАЦИОНЕ СТРУКТУРЕ ЈАВНЕ УПРАВЕ

Неопходно је и успостављање јасних правила, критеријума и услова за оснивање нових организационих облика у јавном сектору, како би се смањила институцинална фрагментација, преклапање послова и обезбедила боља координација. Унутрашња оптимизација у органима државне управе, службама Владе и службама управних округа, како би се решио проблем уситњености радних јединица и послова, такође би допринела већој ефикасности у радним процесима уз мање трошкове.

Циљ је да се институционални капацитети јавне управе у већој мери него до сада посвете њеним основним функцијама, кроз оптимизацију броја запослених за обављање основних и заједничких, односно пратећих послова и кроз дефинисање обухвата и стандарда везаних за обављање конкретне функције.

 

3. ПОБОЉШАЊЕ ХОРИЗОНТАЛНЕ КООРДИНАЦИЈЕ

Ефикаснија стручна сарадња надлежних органа у припреми закона, подзаконских и других аката и стратешких и планских докумената. Потребна је и консолидација стратешког, оперативног и финансијског планирања и интерног надзора, с циљем да се успоставе бољи системи управљања код корисника јавних средстава.

Циљ је да се унапреди развој и примена јавних политика јачањем стратешких капацитета Владе и поједностављивањем процеса одлучивања о техничко оперативним питањима.

 

4. СТРАТЕШКО УПРАВЉАЊЕ ЉУДСКИМ РЕСУРСИМА У ЈАВНОЈ УПРАВИ

Развој стратешког управљања људским ресурсима је препознат као један од кључних предуслова за успех реформе јавне управе. Нарочито је значајно да се успостави политика која ће обезбедити задржавање кључних кадрова за реализацију приоритета Владе, кроз успостављање система који ће запослене награђивати према заслугама и омогућити им развој каријере, а што захтева и усклађивање у планирању програмског буџета како би се обезбедила потребна средства.