Управљање променама

Модерна и рационална држава заснива се на јавном сектору који је учинковит, ефикасан и економичан.

Промене које подстичу одговорност

Ивана Савићевић, помоћница министра за државну управу и локалну самоуправу у области људских ресурса

 

Реформа система плате запослених у јавном сектору

 

Како ће се реформа система плата одразити на примања запослених у јавном сектору? Пре свега, реформа ће обезбедити правичнију расподелу буџетских средстава која се опредељују за плате, кроз примену уједначене основице за обрачун плата. У пракси то значи да се више неће дешавати – као што је то сада случај, да два правника или два возача за исти посао примају различите плате, само зато што се у различитим јавним институцијама, а некада чак у истој, њихове плате обрачунавају по различитим основицама.
Други значајан добитак за запослене у јавном сектору који доноси реформа система плата односи се на објективније вредновање рада сваког радника. Утврђивањем одговарајућих критеријума и мерила обезбедиће се вредновање квалитета рада, као и личног залагања запосленог, с циљем да се препозна разлика у квалитету рада и да се она одговарајуће награди кроз примања запосленог.
То су кључни циљеви реформе система плата, чија реализација ће омогућити много боље управљање кадровима и финансијама у јавном сектору, објашњава Ивана Савићевић, помоћница министра за државну управу и локалну самоуправу у области људских ресурса.

 

Примена новог система у фазама

 

Премда су циљеви јасни, њихово остваривање није нимало једноставно, нити се оно може спровести за кратко време, истиче Савићевић. „Напротив, реч је о веома сложеном реформском процесу који у овом тренутку обухвата плате око 400 хиљада запослених у јавној управи – то су плате запослених у јавним службама које чине највећи део јавног сектора, али и запослених у државним органима, органима покрајинских и локалних власти, као и запослених у свим оним правним лицима које је основала Република Србија, покрајина или јединица локалне самоуправе. Од ове реформе су изузети запослени у јавним предузећима, будући да се њихове зараде утврђују према правилима Закона о раду и сходно правилима пословања која подразумевају стицање профита и у складу са тим и расподелу добити, која се распоређује и на плате запослених“, прецизира наша саговорница.
Сложеност предстојећег посла потврђује и цео пакет предлога закона који се овог децембра нашао пред посланицима Скупштине Републике Србије: измене Закона о систему плата запослених у јавном сектору, Закон о запосленима у јавним службама, измене Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, као и Закон о платама службеника и намештеника у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе.
Савићевић подсећа да је још 2006. године спроведена реформа радних односа и плата у државним органима кроз усвајање и примену Закона о платама државних службеника и намештеника, али додаје да ће се тај закон даље усклађивати са Законом о систему плата запослених у јавном сектору, који представља кровни закон по чијим принципима су донети и сви посебни закони који се односе на ову област. У досадашњем реформском процесу, највећи изазов је био креирање Закона о запосленима у јавним службама, имајући у виду да оне обухватају највећи и најразноврснији број послова у јавном сектору.
Постављање новог система по коме ће се уређивати плате одвијаће се по фазама: током 2018. и 2019. године радиће се на уједначавању основних плата, а од 2020. године почеће да се мери квалитет и резултат рада сваког запосленог. Објашњавајући зашто је за примену реформи одређен овакав временски оквир, Савићевић истиче: „Свесни смо сложености и огромне одговорности тог процеса, а посебно ризика које неодговарајуће вредновање послова може произвести на крајњи циљ ових реформи и зато је остављен овај временски период за усаглашавање, односно за утврђивање свих критеријума који заиста треба да буду што објективније постављени“.

 

Уједначавање основица и нови коефицијенти

 

Разврставање свих радних места у јавним службама у платне групе и платне разреде, које ће се сходно Закону о запосленима у јавним службама спроводити у 2018. години, подразумева утврђивање сложености, одговорности и укупних услова рада у обављању одређеног посла, што ће се бројчано изразити кроз вредност коефицијента за тај посао.
Иако и сада постоје коефицијенти за послове који се обављају у јавним службама, попут лекара, наставника или запослених у установама културе, они ће бити преиспитани после више од 15 година њихове примене. Због различитих основица које се сада примењује у јавним службама нарушава се упоредивост коефицијената, али и сами коефицијенти годинама нису мењани. „Имамо коефицијенте из 2001. године, а у међувремену су се мењали описи послова, уводила су се нова радна места, мењали су се начини рада, мењала се сложеност посла. Стога је неопходно да те односе преиспитамо и успоставимо коефицијенте који ће објективније одражавати вредност посла, што ће уз јединствену основицу омогућити да запослени примају плате у складу са реално утврђеним односима, а што сада није случај“, наглашава наша саговорница.
Нови систем ће омогућити и једноставније, ефикасније и праведније управљање финансијама. Уместо компликованих анализа које је Министарство финансија морало да ради како би се утврдило у којој области јавног сектора има финансијских могућности да се повећају плате и у ком проценту – а што је неретко наилазило на неразумевање запослених у другим областима где није било таквих могућности, нови систем утврђује један принцип код повећања плате – путем јединствене основице и то подједнако за све.

 

Мотивисање стручњака

 

Нови систем је, истовремено, правичнији и подстицајнији у погледу вредновања рада запослених. Важна новина је да ће се послови који су само наизглед исти, јер се у пракси обављају у веома различитим условима и тиме носе различите степене ризика и одговорности, убудуће вредновати различито и кроз основна примања. „Примера ради, не можемо на исти начин вредновати посао медицинске сестре која ради у дому здравља и њених колегиница које тај посао убављају у здравственим институцијама попут хитне помоћи или психијатријских клиника. То су веома различити услови у погледу ризика по живот и здравље. Слична ситуација је и када говоримо о полицајцима који су свакодневно на терену и суочавају се са далеко већим ризицима у односу на колеге које су у истом звању, али обављају административне послове у канцеларији“, наводи Савићевић.
Друга важна новина је већи распон у вредновању најједноставнијих и најсложенијих послова. Према Закону о систему плата запослених у јавном сектору, успостављена је матрица коефицијената по којој ће плата за најсложенији посао бити око 7,5 пута већа од оне за најједноставније послове, што је знатно више у поређењу са постојећим распоном у јавним службама, истиче Савићевић и додаје. „То значи да у тренутку када достигнемо одређену финансијску стабилност и рационалност јавног сектора – јер од наше рационалности зависи колико ћемо успети да обезбедимо повећање плата запосленима – најстручнији и најквалификованији кадар ће примати осетно веће плате од садашњих. С тим циљем је и предложено да се у парламенту усвоје измене Закона о систему плата запослених у јавном сектору, које омогућавају да се најстручнији послови по својој вредности приближе најсложенијим управљачким пословима у јавном сектору. Рецимо, лекари специјалисти или субспецијалисти који обављају најсложеније послове добиће могућност да кроз основну плату, али и кроз квалитет свог рада, односно вредновањем њиховог учинка, остваре примања која ће бити приближна платама директора који управљају институцијама од стратешког значаја, који ће имати и највеће коефицијенте јер су у питању и најодговорнији послови. Ефекти ће се осетити у свим јавним службама, у здравству, али и у високом образовању, науци и култури, с циљем да се у јавном сектору задржи најстручнији и најквалификованији кадар“.

 

Како ће се обезбедити објективност?

 

Наша саговорница скреће пажњу да промене увек прате сумње, па и страхови како ће се прокламовани циљеви спроводити у пракси и ко ће у случају лоше примене бити оштећен, што је нарочито присутно када је реч о променама које се директно одражавају на лична примања. Стога истиче да постављање новог система неће умањити постојеће плате, већ је његов циљ да временом, сходно расположивим буџетским средствима, омогући повећање плата свим запосленима који се сада налазе у различитом положају у односу на колеге који раде исте послове, као и онима који испуњавају своје радне обавезе са стандардним квалитетом, али и да обезбеди правичније награђивање за квалитетнији рад и већи учинак.
„Наравно, увек се поставља питање ко ће и како да утврђује критеријуме и мерила за квалитет извршења одређеног посла, шта гарантује њихову објективност и како ће се спречити ризици да се постављени циљеви не испуне. Зато ћемо током успостављања система у наредне две године, заједно са синдикатима утврдити који то резултат, који то учинак запослени на неком радном месту мора да покаже, односно које компетенције мора да има да би квалитетно обављао посао, што ће обезбедити да се у систему препозна да он ради боље у односу на друге“, каже наша саговорница.

Она додаје да ће сваки министар бити у обавези да заједно са синдикатима у свом ресору утврди начин и поступак вредновања резултата рада и других мерила по којима ће се вредновати запослени. Истовремено, синдикати ће у својим колективним уговорима предвиђати за сваки посао, или за групу сродних послова шта је то што запослени морају да испуне да би постигли стандардни учинак, односно које компетенције морају да имају, „па самим тим ћемо знати да ли су запослени радили изнад очекиваног што је критеријум за награђивање. Тешко је успоставити вредновање које је сто одсто објективно, али критеријуми и мерила морају да се поставе тако да та оцена буде што непристраснија. При том, треба имати у виду да када и поставимо критеријуме то не треба да траје довека“, каже Савићевић и наводи искуства јавних управа у другим земљама да се утврђени критеријуми за вредновање запослених периодично преиспитују и мењају тамо где пракса укаже да је то потребно.

Искуство показује и да је за успех промена пресудно да ли су они на које се те промене односе мотивисани да их спроведу, а што захтева добро организовану и квалитетну међусобну комуникацију: „У овом сегменту нам је, такође, изузетно важна помоћ синдиката. Пре свега, реформа система плата је проблематика која је њима веома добро позната и зато, осим као активни учесници у креирању и примени закона, синдикати могу да правовремено и квалитетно обезбеде релевантне информације за највећи број запослених. У тој комуникацији је наважније да сви схватимо да ће убудуће бити гарантована само почетна плата, а да већој плати треба да допринесе рад сваког од нас. Значи да се више окренемо радном учинку, а да мање очекујемо да нам кроз буџетска давања свима плата расте подједнако“, закључује Ивана Савићевић.

 

Најважније вести

Јачање капацитета запослених у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања – тренинг Управљање променама

Група за подршку управљању променама одржала је у четвртак, 17. маја 2018. године, у просторијама Националне академије за јавну управу тренинг Управљање променама, намењен запосленима у Министарство за рад, запошљавање, борачка  и социјална питања.

Тренинг Управљање чињеницама

Група за подршку управљању променама одржала је у среду, 6. јуна 2018. године, у просторијама Националне академије за јавну управу тренинг Управљање чињеницама, намењен запосленима у Националној служби за запошљавањ

Изградња капацитета и компетенција на локалном нивоу као механизам управљања променама

Стручно усавршавање запослених у јединицама локалне самоуправе и ове године је међу приоритетима реформских процеса, најављује Саша Могић, помоћник министра за систем локалне самоуправе у Министарству државне управе и локалне самоуправе (МДУЛС).

Улога јединственог система стручног усавршавања у реформи јавне управе

Када се дискутује о томе каква су нам знања и вештине данас потребни да бисмо разумели све брже промене које се око нас дешавају и у складу са њима успешно обављали свој посао, у најширој јавности се готово по правилу акцентују потребе приватног сектора.