Moderna i racionalna država zasniva se na javnom sektoru koji je učinkovit, efikasan i ekonomičan.

Promene koje podstiču odgovornost

Ivana Savićević, pomoćnica ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu u oblasti ljudskih resursa

 

Reforma sistema plate zaposlenih u javnom sektoru.

 

Kako će se reforma sistema plata odraziti na primanja zaposlenih u javnom sektoru? Pre svega, reforma će obezbediti pravičniju raspodelu budžetskih sredstava koja se opredeljuju za plate, kroz primenu ujednačene osnovice za obračun plata. U praksi to znači da se više neće dešavati – kao što je to sada slučaj, da dva pravnika ili dva vozača za isti posao primaju različite plate, samo zato što se u različitim javnim institucijama, a nekada čak u istoj, njihove plate obračunavaju po različitim osnovicama.
Drugi značajan dobitak za zaposlene u javnom sektoru koji donosi reforma sistema plata odnosi se na objektivnije vrednovanje rada svakog radnika. Utvrđivanjem odgovarajućih kriterijuma i merila obezbediće se vrednovanje kvaliteta rada, kao i ličnog zalaganja zaposlenog, s ciljem da se prepozna razlika u kvalitetu rada i da se ona odgovarajuće nagradi kroz primanja zaposlenog.
To su ključni ciljevi reforme sistema plata, čija realizacija će omogućiti mnogo bolje upravljanje kadrovima i finansijama u javnom sektoru, objašnjava Ivana Savićević, pomoćnica ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu u oblasti ljudskih resursa.

 

Primena novog sistema u fazama

 

Premda su ciljevi jasni, njihovo ostvarivanje nije nimalo jednostavno, niti se ono može sprovesti za kratko vreme, ističe Savićević. „Naprotiv, reč je o veoma složenom reformskom procesu koji u ovom trenutku obuhvata plate oko 400 hiljada zaposlenih u javnoj upravi – to su plate zaposlenih u javnim službama koje čine najveći deo javnog sektora, ali i zaposlenih u državnim organima, organima pokrajinskih i lokalnih vlasti, kao i zaposlenih u svim onim pravnim licima koje je osnovala Republika Srbija, pokrajina ili jedinica lokalne samouprave. Od ove reforme su izuzeti zaposleni u javnim preduzećima, budući da se njihove zarade utvrđuju prema pravilima Zakona o radu i shodno pravilima poslovanja koja podrazumevaju sticanje profita i u skladu sa tim i raspodelu dobiti, koja se raspoređuje i na plate zaposlenih“, precizira naša sagovornica.
Složenost predstojećeg posla potvrđuje i ceo paket predloga zakona koji se ovog decembra našao pred poslanicima Skupštine Republike Srbije: izmene Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, Zakon o zaposlenima u javnim službama, izmene Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, kao i Zakon o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.
Savićević podseća da je još 2006. godine sprovedena reforma radnih odnosa i plata u državnim organima kroz usvajanje i primenu Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, ali dodaje da će se taj zakon dalje usklađivati sa Zakonom o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, koji predstavlja krovni zakon po čijim principima su doneti i svi posebni zakoni koji se odnose na ovu oblast. U dosadašnjem reformskom procesu, najveći izazov je bio kreiranje Zakona o zaposlenima u javnim službama, imajući u vidu da one obuhvataju najveći i najraznovrsniji broj poslova u javnom sektoru.
Postavljanje novog sistema po kome će se uređivati plate odvijaće se po fazama: tokom 2018. i 2019. godine radiće se na ujednačavanju osnovnih plata, a od 2020. godine počeće da se meri kvalitet i rezultat rada svakog zaposlenog. Objašnjavajući zašto je za primenu reformi određen ovakav vremenski okvir, Savićević ističe: „Svesni smo složenosti i ogromne odgovornosti tog procesa, a posebno rizika koje neodgovarajuće vrednovanje poslova može proizvesti na krajnji cilj ovih reformi i zato je ostavljen ovaj vremenski period za usaglašavanje, odnosno za utvrđivanje svih kriterijuma koji zaista treba da budu što objektivnije postavljeni“.

 

Ujednačavanje osnovica i novi koeficijenti

 

Razvrstavanje svih radnih mesta u javnim službama u platne grupe i platne razrede, koje će se shodno Zakonu o zaposlenima u javnim službama sprovoditi u 2018. godini, podrazumeva utvrđivanje složenosti, odgovornosti i ukupnih uslova rada u obavljanju određenog posla, što će se brojčano izraziti kroz vrednost koeficijenta za taj posao.
Iako i sada postoje koeficijenti za poslove koji se obavljaju u javnim službama, poput lekara, nastavnika ili zaposlenih u ustanovama kulture, oni će biti preispitani posle više od 15 godina njihove primene. Zbog različitih osnovica koje se sada primenjuje u javnim službama narušava se uporedivost koeficijenata, ali i sami koeficijenti godinama nisu menjani. „Imamo koeficijente iz 2001. godine, a u međuvremenu su se menjali opisi poslova, uvodila su se nova radna mesta, menjali su se načini rada, menjala se složenost posla. Stoga je neophodno da te odnose preispitamo i uspostavimo koeficijente koji će objektivnije odražavati vrednost posla, što će uz jedinstvenu osnovicu omogućiti da zaposleni primaju plate u skladu sa realno utvrđenim odnosima, a što sada nije slučaj“, naglašava naša sagovornica.
Novi sistem će omogućiti i jednostavnije, efikasnije i pravednije upravljanje finansijama. Umesto komplikovanih analiza koje je Ministarstvo finansija moralo da radi kako bi se utvrdilo u kojoj oblasti javnog sektora ima finansijskih mogućnosti da se povećaju plate i u kom procentu – a što je neretko nailazilo na nerazumevanje zaposlenih u drugim oblastima gde nije bilo takvih mogućnosti, novi sistem utvrđuje jedan princip kod povećanja plate – putem jedinstvene osnovice i to podjednako za sve.

 

Motivisanje stručnjaka

 

Novi sistem je, istovremeno, pravičniji i podsticajniji u pogledu vrednovanja rada zaposlenih. Važna novina je da će se poslovi koji su samo naizgled isti, jer se u praksi obavljaju u veoma različitim uslovima i time nose različite stepene rizika i odgovornosti, ubuduće vrednovati različito i kroz osnovna primanja. „Primera radi, ne možemo na isti način vrednovati posao medicinske sestre koja radi u domu zdravlja i njenih koleginica koje taj posao ubavljaju u zdravstvenim institucijama poput hitne pomoći ili psihijatrijskih klinika. To su veoma različiti uslovi u pogledu rizika po život i zdravlje. Slična situacija je i kada govorimo o policajcima koji su svakodnevno na terenu i suočavaju se sa daleko većim rizicima u odnosu na kolege koje su u istom zvanju, ali obavljaju administrativne poslove u kancelariji“, navodi Savićević.
Druga važna novina je veći raspon u vrednovanju najjednostavnijih i najsloženijih poslova. Prema Zakonu o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, uspostavljena je matrica koeficijenata po kojoj će plata za najsloženiji posao biti oko 7,5 puta veća od one za najjednostavnije poslove, što je znatno više u poređenju sa postojećim rasponom u javnim službama, ističe Savićević i dodaje. „To znači da u trenutku kada dostignemo određenu finansijsku stabilnost i racionalnost javnog sektora – jer od naše racionalnosti zavisi koliko ćemo uspeti da obezbedimo povećanje plata zaposlenima – najstručniji i najkvalifikovaniji kadar će primati osetno veće plate od sadašnjih. S tim ciljem je i predloženo da se u parlamentu usvoje izmene Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, koje omogućavaju da se najstručniji poslovi po svojoj vrednosti približe najsloženijim upravljačkim poslovima u javnom sektoru. Recimo, lekari specijalisti ili subspecijalisti koji obavljaju najsloženije poslove dobiće mogućnost da kroz osnovnu platu, ali i kroz kvalitet svog rada, odnosno vrednovanjem njihovog učinka, ostvare primanja koja će biti približna platama direktora koji upravljaju institucijama od strateškog značaja, koji će imati i najveće koeficijente jer su u pitanju i najodgovorniji poslovi. Efekti će se osetiti u svim javnim službama, u zdravstvu, ali i u visokom obrazovanju, nauci i kulturi, s ciljem da se u javnom sektoru zadrži najstručniji i najkvalifikovaniji kadar“.

 

Kako će se obezbediti objektivnost?

 

Naša sagovornica skreće pažnju da promene uvek prate sumnje, pa i strahovi kako će se proklamovani ciljevi sprovoditi u praksi i ko će u slučaju loše primene biti oštećen, što je naročito prisutno kada je reč o promenama koje se direktno odražavaju na lična primanja. Stoga ističe da postavljanje novog sistema neće umanjiti postojeće plate, već je njegov cilj da vremenom, shodno raspoloživim budžetskim sredstvima, omogući povećanje plata svim zaposlenima koji se sada nalaze u različitom položaju u odnosu na kolege koji rade iste poslove, kao i onima koji ispunjavaju svoje radne obaveze sa standardnim kvalitetom, ali i da obezbedi pravičnije nagrađivanje za kvalitetniji rad i veći učinak.
„Naravno, uvek se postavlja pitanje ko će i kako da utvrđuje kriterijume i merila za kvalitet izvršenja određenog posla, šta garantuje njihovu objektivnost i kako će se sprečiti rizici da se postavljeni ciljevi ne ispune. Zato ćemo tokom uspostavljanja sistema u naredne dve godine, zajedno sa sindikatima utvrditi koji to rezultat, koji to učinak zaposleni na nekom radnom mestu mora da pokaže, odnosno koje kompetencije mora da ima da bi kvalitetno obavljao posao, što će obezbediti da se u sistemu prepozna da on radi bolje u odnosu na druge“, kaže naša sagovornica.
Ona dodaje da će svaki ministar biti u obavezi da zajedno sa sindikatima u svom resoru utvrdi način i postupak vrednovanja rezultata rada i drugih merila po kojima će se vrednovati zaposleni. Istovremeno, sindikati će u svojim kolektivnim ugovorima predviđati za svaki posao, ili za grupu srodnih poslova šta je to što zaposleni moraju da ispune da bi postigli standardni učinak, odnosno koje kompetencije moraju da imaju, „pa samim tim ćemo znati da li su zaposleni radili iznad očekivanog što je kriterijum za nagrađivanje. Teško je uspostaviti vrednovanje koje je sto odsto objektivno, ali kriterijumi i merila moraju da se postave tako da ta ocena bude što nepristrasnija. Pri tom, treba imati u vidu da kada i postavimo kriterijume to ne treba da traje doveka“, kaže Savićević i navodi iskustva javnih uprava u drugim zemljama da se utvrđeni kriterijumi za vrednovanje zaposlenih periodično preispituju i menjaju tamo gde praksa ukaže da je to potrebno.
Iskustvo pokazuje i da je za uspeh promena presudno da li su oni na koje se te promene odnose motivisani da ih sprovedu, a što zahteva dobro organizovanu i kvalitetnu međusobnu komunikaciju: „U ovom segmentu nam je, takođe, izuzetno važna pomoć sindikata. Pre svega, reforma sistema plata je problematika koja je njima veoma dobro poznata i zato, osim kao aktivni učesnici u kreiranju i primeni zakona, sindikati mogu da pravovremeno i kvalitetno obezbede relevantne informacije za najveći broj zaposlenih. U toj komunikaciji je navažnije da svi shvatimo da će ubuduće biti garantovana samo početna plata, a da većoj plati treba da doprinese rad svakog od nas. Znači da se više okrenemo radnom učinku, a da manje očekujemo da nam kroz budžetska davanja svima plata raste podjednako“, zaključuje Ivana Savićević.

 

Najvažnije vesti

Izgradnja kapaciteta i kompetencija na lokalnom nivou kao mehanizam upravljanja promenama

Stručno usavršavanje zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave i ove godine je među prioritetima reformskih procesa, najavljuje Saša Mogić, pomoćnik ministra za sistem lokalne samouprave u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave (MDULS)

Uloga jedinstvenog sistema stručnog usavršavanja u reformi javne uprave

Kada se diskutuje o tome kakva su nam znanja i veštine danas potrebni da bismo razumeli sve brže promene koje se oko nas dešavaju i u skladu sa njima uspešno obavljali svoj posao, u najširoj javnosti se gotovo po pravilu akcentuju potrebe privatnog sektora. To pitanje je, međutim, posebno važno u javnoj upravi, koja svojim radom u ogromnoj meri utiče na kvalitet društvenog i poslovnog ambijenta.

Efekti stručnog usavršavanja zaposlenih i rukovodilaca u procesu optimizacije

Suprotno pojednostavljenoj slici koja se posebno nameće u medijima da proces optimizacije i restrukturiranja u javnoj upravi, kao najvažnijeg segmenta aktuelnih reformi, počinje i završava smanjenjem broja državnih organa i institucija i zaposlenih u njima, Danilo Rončević, direktor Službe za upravljanje kadrovima (SUK) iznosi dugačije mišljenje

Izrada operativnog plana za sprovođenje mere optimizacije u resoru poljoprivrede. Trening Upravljanje promenama za zaposlene u Upravi za agrarna plaćanja

Grupa za podršku upravljanju promenama održala je u utorak, 3. aprila 2018. godine u prostorijama Nacionalne akademije za javnu upravu trening Primena koncepta upravljanja promenama u izradi operativnog plana za sprovođenje mera iz Akcionog plana za optimizaciju u poljoprivredi za zaposlene u Upravi za agrarna plaćanja i Upravi za trezor. Cilj obuke je jačanje kapaciteta […]