Moderna i racionalna država zasniva se na javnom sektoru koji je učinkovit, efikasan i ekonomičan.

Efekti stručnog usavršavanja zaposlenih i rukovodilaca u procesu optimizacije

 

 

Ako svi budemo brže trčali, brže ćemo stići do cilja

Suprotno pojednostavljenoj slici koja se posebno nameće u medijima da proces optimizacije i restrukturiranja u javnoj upravi, kao najvažnijeg segmenta aktuelnih reformi, počinje i završava smanjenjem broja državnih organa i  institucija i zaposlenih u njima, Danilo Rončević, direktor Službe za upravljanje kadrovima (SUK) iznosi dugačije mišljenje: „Optimizacija ne podrazumeva samo usklađivanje broja zaposlenih prema obimu poslova, već je akcenat na optimizaciji samih poslova i procedura, kako bi se olakšalo zaposlenom na bilo kom radnom mestu u javnoj upravi da procedure i poslove koje inače obavlja, ubuduće obavlja na jednostavniji , racionalniji i efikasniji način“.


Bitan segment u tom procesu je i racionalnija preraspodela kadrova shodno realnim potrebama posla u različitim organima i službama javne uprave, što zahteva i unapređenje internog tržišta rada, a da bi se pomenuti i svi drugi koraci predviđeni reformom sproveli na način koji će dovesti do najvažnijeg cilja – kompetentne i efikasne javne uprave – neophodan je  kontinuirani profesionalni razvoj svih zaposlenih. Stoga,  Služba za upravljanje kadrovima  će u narednim fazama optimizacije i restrukturiranja pružati veoma snažnu podršku Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave i prilagođavati je promenama u samom sistemu, a poseban akcenat će biti na praćenju i proceni efekata pojedinih mera na jačanje kadrovskih kapaciteta u državnoj upravi, najavljuje Rončević.

 

Ujednačavanje prakse 

 

Govoreći o iskustvima Službe u oblasti stručnog usavršavanja državnih službenika, Rončević navodi da je u protekloj deceniji obuke iz različitih oblasti prošlo oko 35.000 zaposlenih u državnoj upravi, a prošla godina je bila rekordna, „kada smo realizovali preko 250 obuka za 4.500 polaznika“. Posebno veliko interesovanje je vladalo za obuke koje su se odnosile na primenu novog  Zakona o opštem upravnom postupku, a obuke za primenu novousvojenih propisa su i inače među temama za koje zaposleni iskazuju veliko interesovanje, kaže naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, u procesu pridruživanja EU učestalije su i promene zakonske regulative, „i službenicima koji treba da je primenjuju u različitim državnim institucijama je jako važno da budu detaljno upućeni u ciljeve određenog zakona i načine kako bi on trebalo pravilno da se primeni“. Direktor SUK-a dodaje da već godinama sprovode obuke državnih službenika i za upravljanje sredstvima EU, posebno u oblastima koje se odnose na planiranje, programiranje, sprovođenje i praćenje efekata utrošenog novca iz razvojne pomoći EU. Cilj je da se podignu nacionalni kapaciteti za efikasno korišćenje ovih sredstava iz fondova EU koji su dostupni Republici Srbiji, „Kod  stručnog usavršavanja zaposlenih  jako je bitna razmena iskustava samih polaznika, koji su iz različitih institucija i često na različite načine primenjuju stečeno znanje. Prilika da čuju praksu drugih i provere svoj način rada je važan segment usavršavanja  koji doprinosi standardizaciji i optimizaciji procesa rada, odnosno da u više organa imamo isti način rada u određenoj oblasti, a što je, kao što sam već pomenuo, jedan od ciljeva optimizacije“, pojašnjava naš sagovornik. U tom pogledu, veoma je važna nova nadležnost Službe za upravljanje kadrovima da pruža podršku u oblasti svoje ekspertize i jedinicama lokalne samouprave.

 

Šta treba da znaju rukovodioci 

 

Istraživanja o efektima sprovedenih edukacija su pokazala da u proseku čak 82% državnih službenika koji su pohađali neku od obuka izražava želju da se dalje usavršavaju, a još više njih (93%) bi preporučilo obuke kojima su prisustvovali svojim kolegama. „To pokazuje da je veliki broj zaposlenih veoma motivisan da se profesionalno usavršava i razvija“, ocenjuje Rončević i naglašava da će značajnu podršku u tom pogledu dobiti u novoformiranom Centru za razvoj karijere državnih službenika, koji će imati širi opseg nadležnosti, s ciljem da se na osnovu uočenih individualnih potencijala maksimalno pospeši lični razvoj svakog pojedinca.

„Zato je osnivanje Nacionalne akademije jako bitno za nas“, uveren je direktor SUK-a, „jer će upravo takva institucija doprineti tome da državni službenici i ostali zaposleni u javnoj upravi, posebno rukovodioci, budu  obavezni da pohađaju određeni broj obuka u planiranom periodu, a koje će doprineti efikasnijem obavljanju poslova iz njegovog delokruga rada“. Premda su rukovodioci u dosadašnjim obukama Centra za stručno usavršavanje činili trećinu ukupnog broja polaznika, Rončević smatra da je upravo edukacija rukovodioca od posebne važnosti u budućoj saradnji Službe i Akademije. „Imajući u vidu da živimo u vreme kada se okolnosti izuzetno brzo menjaju, i zadaci koji se postavljaju pred rukovodioce su sve složeniji, a njihova odgovornost za razultate je sve veća. Zato, osim razumevanja kako funkcioniše organizacija kojom upravlja, današnji rukovodilac da bi bio uspešan mora prvenstveno da zna kako da radi sa ljudima i kako da ih motiviše, a to je poseban izazov kada iz objektivnih razloga imate ograničene finansijske mogućnosti“.

 

Unapređenje internog tržišta rada

 

Izazov za rukovodioce, međutim, može biti i nedovoljan broj odgovarajućih kadrova za povećan obim poslova. „Jedno od rešenja tog problema može i mora biti unapređenje  internog tržišta rada“, ističe Rončević. „Iskustva EU nam pokazuju da interno tržište rada može biti veoma efikasan instrument za rešavanje tog problema. Korišćenjem  analitičke metode određuju se ’uska grla’ u javnoj upravi koja nastaju zbog privremenog ili trajnog povećanja obima posla –  zbog novih nadležnosti, rada na  projektu ili iz nekog drugog razloga. Tada se u  javnoj upravi traže organi koji su manje opterećeni ili imaju višak zaposlenih, odakle se mogu povući kompetentni ljudi za izvršavanje ovih poslova. Nama u SUK-u je veoma stalo da se u još većoj meri uključimo u rešavanje tog problema, pre svega  unapređenjem internog tržišta rada  i verujem da ćemo to moći da realizujemo sa novom Centralnom kadrovskom evidencijom, analizom podataka koje ćemo moći da generišemo iz sistema i izveštajima koji bi se kreirali unutar same te baze, kako bi smo ukazali gde su potrebni dodatni kadrovi i odakle oni mogu da se preuzmu“.

 

Ulaganje države u svoje zaposlene

 

Tako unapređeno interno tržište rada bi omogućilo zaposlenima da, shodno svojim kompetencijama, preko Službe za upravljanje kadrovima dobiju informacije i adekvatna usmeravanja na odgovarajuća radna mesta koja omogućavaju napredak u njihovoj karijeri, a time i jačanje celokupne javne uprave. Da bi se ovaj koncept realizovao, neophodno je između ostalog i adekvatno softversko rešenje koje će, objašnjava Rončević, omogućiti da se sačini i redovno ažurira kompletna baza podataka o ljudskim resursima u javnoj upravi. Ona bi obuhvatila sve relevantne podatke o zaposlenima, podatke o njihovoj radnoj uspešnosti, kao  i njihove kompetencije i znanja koje su stekli tokom rada u javnoj upravi  i van nje.

Efekat obuka može i ekonomski da se izračuna. „Kada stavite na papir s jedne strane koliko košta obuka za svakog zaposlenog, a s druge projekciju da taj zaposleni, zahvaljujući stečenom znanju bude samo za 1% efikasniji u svom poslu i pri tom izračunate kolika je to zarada za celu državu na godišnjem nivou – jasno je da je osnivanje Nacionalne akademije itekako isplativo ulaganje države. Svako od nas, svojim profesionalnim usavršavanjem, doprinosi svojoj instituciji i celom sistemu da nas naš rad manje košta, da se zahvaljujući efikasnijim uslugama obezbedi veći priliv sredstava u budžet, što onda otvara mogućnosti i za odgovarajuće nagrađivanje najuspešnijih. Treba da budemo svesni da je javna uprava sistem koji zavisi od svih svojih delova i ako svaki od njih bude unapređen – brže ćemo trčati, a to znači i da ćemo brže stići do cilja“, zaključuje Danilo Rončević.

Najvažnije vesti

Izgradnja kapaciteta i kompetencija na lokalnom nivou kao mehanizam upravljanja promenama

Stručno usavršavanje zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave i ove godine je među prioritetima reformskih procesa, najavljuje Saša Mogić, pomoćnik ministra za sistem lokalne samouprave u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave (MDULS)

Uloga jedinstvenog sistema stručnog usavršavanja u reformi javne uprave

Kada se diskutuje o tome kakva su nam znanja i veštine danas potrebni da bismo razumeli sve brže promene koje se oko nas dešavaju i u skladu sa njima uspešno obavljali svoj posao, u najširoj javnosti se gotovo po pravilu akcentuju potrebe privatnog sektora. To pitanje je, međutim, posebno važno u javnoj upravi, koja svojim radom u ogromnoj meri utiče na kvalitet društvenog i poslovnog ambijenta.

Efekti stručnog usavršavanja zaposlenih i rukovodilaca u procesu optimizacije

Suprotno pojednostavljenoj slici koja se posebno nameće u medijima da proces optimizacije i restrukturiranja u javnoj upravi, kao najvažnijeg segmenta aktuelnih reformi, počinje i završava smanjenjem broja državnih organa i institucija i zaposlenih u njima, Danilo Rončević, direktor Službe za upravljanje kadrovima (SUK) iznosi dugačije mišljenje

Izrada operativnog plana za sprovođenje mere optimizacije u resoru poljoprivrede. Trening Upravljanje promenama za zaposlene u Upravi za agrarna plaćanja

Grupa za podršku upravljanju promenama održala je u utorak, 3. aprila 2018. godine u prostorijama Nacionalne akademije za javnu upravu trening Primena koncepta upravljanja promenama u izradi operativnog plana za sprovođenje mera iz Akcionog plana za optimizaciju u poljoprivredi za zaposlene u Upravi za agrarna plaćanja i Upravi za trezor. Cilj obuke je jačanje kapaciteta […]