Управљање променама

Модерна и рационална држава заснива се на јавном сектору који је учинковит, ефикасан и економичан.

Ефекти стручног усавршавања запослених и руководилаца у процесу оптимизације

 

Ако сви будемо брже трчали, брже ћемо стићи до циља

 

Супротно поједностављеној слици која се посебно намеће у медијима да процес оптимизације и реструктурирања у јавној управи, као најважнијег сегмента актуелних реформи, почиње и завршава смањењем броја државних органа и институција и запослених у њима, Данило Рончевић, директор Службе за управљање кадровима (СУК) износи дугачије мишљење: „Оптимизација не подразумева само усклађивање броја запослених према обиму послова, већ је акценат на оптимизацији самих послова и процедура, како би се олакшало запосленом на било ком радном месту у јавној управи да процедуре и послове које иначе обавља, убудуће обавља на једноставнији, рационалнији и ефикаснији начин“.

Битан сегмент у том процесу је и рационалнија прерасподела кадрова сходно реалним потребама посла у различитим органима и службама јавне управе, што захтева и унапређење интерног тржишта рада, а да би се поменути и сви други кораци предвиђени реформом спровели на начин који ће довести до најважнијег циља – компетентне и ефикасне јавне управе – неопходан је континуирани професионални развој свих запослених. Стога, Служба за управљање кадровима ће у наредним фазама оптимизације и реструктурирања пружати веома снажну подршку Министарству државне управе и локалне самоуправе и прилагођавати је променама у самом систему, а посебан акценат ће бити на праћењу и процени ефеката појединих мера на јачање кадровских капацитета у државној управи, најављује Рончевић.

 

Уједначавање праксе

 

Говорећи о искуствима Службе у области стручног усавршавања државних службеника, Рончевић наводи да је у протеклој деценији обуке из различитих области прошло око 35.000 запослених у државној управи, а прошла година је била рекордна, „када смо реализовали преко 250 обука за 4.500 полазника“. Посебно велико интересовање је владало за обуке које су се односиле на примену новог Закона о општем управном поступку, а обуке за примену новоусвојених прописа су и иначе међу темама за које запослени исказују велико интересовање, каже наш саговорник.
Према његовим речима, у процесу придруживања ЕУ учесталије су и промене законске регулативе, „и службеницима који треба да је примењују у различитим државним институцијама је јако важно да буду детаљно упућени у циљеве одређеног закона и начине како би он требало правилно да се примени“. Директор СУК-а додаје да већ годинама спроводе обуке државних службеника и за управљање средствима ЕУ, посебно у областима које се односе на планирање, програмирање, спровођење и праћење ефеката утрошеног новца из развојне помоћи ЕУ. Циљ је да се подигну национални капацитети за ефикасно коришћење ових средстава из фондова ЕУ који су доступни Републици Србији, „Код стручног усавршавања запослених јако је битна размена искустава самих полазника, који су из различитих институција и често на различите начине примењују стечено знање. Прилика да чују праксу других и провере свој начин рада је важан сегмент усавршавања који доприноси стандардизацији и оптимизацији процеса рада, односно да у више органа имамо исти начин рада у одређеној области, а што је, као што сам већ поменуо, један од циљева оптимизације“, појашњава наш саговорник. У том погледу, веома је важна нова надлежност Службе за управљање кадровима да пружа подршку у области своје експертизе и јединицама локалне самоуправе.

 

Шта треба да знају руководиоци

 

Истраживања о ефектима спроведених едукација су показала да у просеку чак 82% државних службеника који су похађали неку од обука изражава жељу да се даље усавршавају, а још више њих (93%) би препоручило обуке којима су присуствовали својим колегама. „То показује да је велики број запослених веома мотивисан да се професионално усавршава и развија“, оцењује Рончевић и наглашава да ће значајну подршку у том погледу добити у новоформираном Центру за развој каријере државних службеника, који ће имати шири опсег надлежности, с циљем да се на основу уочених индивидуалних потенцијала максимално поспеши лични развој сваког појединца.
„Зато је оснивање Националне академије јако битно за нас“, уверен је директор СУК-а, „јер ће управо таква институција допринети томе да државни службеници и остали запослени у јавној управи, посебно руководиоци, буду обавезни да похађају одређени број обука у планираном периоду, а које ће допринети ефикаснијем обављању послова из његовог делокруга рада“. Премда су руководиоци у досадашњим обукама Центра за стручно усавршавање чинили трећину укупног броја полазника, Рончевић сматра да је управо едукација руководиоца од посебне важности у будућој сарадњи Службе и Академије. „Имајући у виду да живимо у време када се околности изузетно брзо мењају, и задаци који се постављају пред руководиоце су све сложенији, а њихова одговорност за разултате је све већа. Зато, осим разумевања како функционише организација којом управља, данашњи руководилац да би био успешан мора првенствено да зна како да ради са људима и како да их мотивише, а то је посебан изазов када из објективних разлога имате ограничене финансијске могућности“.

 

Унапређење интерног тржишта рада

 

Изазов за руководиоце, међутим, може бити и недовољан број одговарајућих кадрова за повећан обим послова. „Једно од решења тог проблема може и мора бити унапређење интерног тржишта рада“, истиче Рончевић. „Искуства ЕУ нам показују да интерно тржиште рада може бити веома ефикасан инструмент за решавање тог проблема. Коришћењем аналитичке методе одређују се ’уска грла’ у јавној управи која настају због привременог или трајног повећања обима посла – због нових надлежности, рада на пројекту или из неког другог разлога. Тада се у јавној управи траже органи који су мање оптерећени или имају вишак запослених, одакле се могу повући компетентни људи за извршавање ових послова. Нама у СУК-у је веома стало да се у још већој мери укључимо у решавање тог проблема, пре свега унапређењем интерног тржишта рада и верујем да ћемо то моћи да реализујемо са новом Централном кадровском евиденцијом, анализом података које ћемо моћи да генеришемо из система и извештајима који би се креирали унутар саме те базе, како би смо указали где су потребни додатни кадрови и одакле они могу да се преузму“.

 

Улагање државе у своје запослене

 

Тако унапређено интерно тржиште рада би омогућило запосленима да, сходно својим компетенцијама, преко Службе за управљање кадровима добију информације и адекватна усмеравања на одговарајућа радна места која омогућавају напредак у њиховој каријери, а тиме и јачање целокупне јавне управе. Да би се овај концепт реализовао, неопходно је између осталог и адекватно софтверско решење које ће, објашњава Рончевић, омогућити да се сачини и редовно ажурира комплетна база података о људским ресурсима у јавној управи. Она би обухватила све релевантне податке о запосленима, податке о њиховој радној успешности, као и њихове компетенције и знања које су стекли током рада у јавној управи и ван ње.
Ефекат обука може и економски да се израчуна. „Када ставите на папир с једне стране колико кошта обука за сваког запосленог, а с друге пројекцију да тај запослени, захваљујући стеченом знању буде само за 1% ефикаснији у свом послу и при том израчунате колика је то зарада за целу државу на годишњем нивоу – јасно је да је оснивање Националне академије итекако исплативо улагање државе. Свако од нас, својим професионалним усавршавањем, доприноси својој институцији и целом систему да нас наш рад мање кошта, да се захваљујући ефикаснијим услугама обезбеди већи прилив средстава у буџет, што онда отвара могућности и за одговарајуће награђивање најуспешнијих. Треба да будемо свесни да је јавна управа систем који зависи од свих својих делова и ако сваки од њих буде унапређен – брже ћемо трчати, а то значи и да ћемо брже стићи до циља“, закључује Данило Рончевић.

Најважније вести

Тродневна радионица у Аранђеловцу Управљање променама у процесу реструктурирања и оптимизације јавне управе у Републици Србији 2019-2020

Група за подршку управљању променама окупила је кључне предтсавнике институција ( Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарство заштите животне средине, Министарство здравља, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде..

Радионица Спровођења Акционог плана за оптимизацију у ресору запошљавања

Група за подршку управљању променама одржала је радионицу Спровођење Акционог плана за оптимизацију у ресору запошљавања, у понедељак 14. јануара 2019. године у просторијама Министарства за државну управу и локалну самоуправу.

Дијалог о напретку спровођења Акционог плана за оптимизацију у ресору социјалне заштите

У понедељак, 14. јануара 2019. године Група за подршку управљању променама одржала је радионицу Спровођење Акционог плана за оптимизацију у ресору социјалне заштите, у просторијама Министарства за државну управу и локалну самоуправу.

Како напредује спровођења Акционог плана за оптимизацију у ресору обавезног социјалног осигурања

У понедељак, 14. јануара 2019. године Група за подршку управљању променама одржала је радионицу Спровођење Акционог плана за оптимизацију у ресору обавезног социјалног осигурања, у просторијама Министарства за државну управу и локалну самоуправу.