Horizontalna funkcionalna analiza za Državnu upravu plus

Analize Svetske banke

Svetska banka je uradila horizontalnu funkcionalnu analizu za „Državnu upravu plus“, kao i vertikalne funkcionalne analize izabranih resora, kao osnovu za dalji proces unapređivanja rada i efikasnosti javne uprave.

 

Izabrani resori gde su urađene vertikalne funkcionalne analize – VFA:

  • prosveta
  • finansije
  • zdravlje
  • zapošljavanje
  • socijalna zaštita
  • obavezno socijalno osiguranje
  • poljoprivreda i zaštita životne sredine

 

Horizontalna funkcionalna analiza za Državnu upravu plus

 

Komplikovan naziv za jednostavan cilj – efikasna javna uprava u službi građana i privrede

Na vrhu liste prioriteta republičke vlade je reforma javne uprave koja je baza za dugoročne napore vlade ka EU integracijama i fiskalnoj konsolidaciji. Projektom „Restrukturiranje i optimizacija javne uprave u Republici Srbiji 2015-2018“ koji sprovodi MDULS uz podršku Svetske banke u okviru IPA 2014 programa koji finansira Evropska unija predviđene su sveobuhvatne strukturne promene sa ciljem da se obezbede kvalitetnije i efikasnije javne usluge.

Sistem javne uprave shvaćen kao servis građana i privrede mora da poseduje kapacitete da izađe u susret svim izazovima modernog društva i savremenog tržišta. Reforma javne uprave je jedan od ključnih elemenata strukturnih reformi javnog sektora sa ciljem uspostavljanja dugoročne održivosti javnih finansija i stvaranja preduslova za održiv rast.

Strukturne promene su polazna pretpostavka unapređenju učinka i rezultata, jednostavnije rečeno unapređenju procesa pružanja javnih usluga. Optimizacija javne uprave kroz funkcionalne i organizacione transformacije temelj je postizanja održivosti rezultata.

 

Zašto je bila potrebna Horizontalna funkcionalna analiza?

Svetska banka je kroz ovaj projekat u saradnji sa svim domaćim akterima sprovela Horizontalnu funkcionalnu analizu, što podrazumeva analizu funkcija, organizacije i kadrova u svim ministarstvima i organima državne uprave,kao i u drugim organima i organizacijama na republičkom nivou. Funkcionalna analiza se bazira na identifikaciji svih funkcija (grupe poslova) koji se vrše u organima i organizacijama javne uprave, i koje se zatim kategorizuju (kreiranje politika, regulativni poslovi, administracija, pružanje usluga, praćenje, itd.) kako bi se utvrdila priroda tih poslova i njihova adekvatna lokacija. Na osnovu Horizontalne funkcionalne analize i opširnih konsultacija sa nadležnim republičkim organima, sačinjen je nacrt Akcionog plana za sprovođenje preporuka iz dokumenta Svetske banke „Horizontalna funkcionalna analiza za Državnu upravu plus“(2017-2018).

Analiza je obavljena na uzorku koji je obuhvatio 94 organa u javnom sektoru, tj. 14 ministarstava, 29 organa uprave u sastavu ministarstava (29 kancelarija upravnih okruga kao dekoncentrisana struktura vlasti razmatrano je kao jedan organ), 15 posebnih organizacija, 9 vladinih službi, 16 javnih agencija i 11 javnih institucija.

 

Šta je pokazala Horizontalna funkcionalna analiza?

Podaci koji su prikupljeni na osnovu namenskog upitnika ukazali su na izvesne nepodudarnosti između funkcija i organizacione strukture na nivou centralne vlasti, kao i da zapošljavanje na nivou centralne vlasti nije uvek sasvim podudarno sa organizacionim potrebama. Funkcije i rezultati za svaku instituciju identifikovani su na osnovu toga kako su predstavljeni u aktu o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta (pravilnik o sistematizaciji); početni spiskovi funkcija i rezultata za svaku analiziranu instituciju dostavljeni su predstavnicima institucija radi verifikacije. Broj zaposlenih (u stalnom radnom odnosu i onih po ugovoru) prema određenoj funkciji utvrđivan je na osnovu izveštaja samih institucija; sve identifikovane funkcije su standardizovane i izvršena je njihova kategorizacija u konsultativnom procesu sa samimi institucijama i ekspertima Svetske banke.

Cilj dogovorenih mera je da objedine efekte reformskih procesa koji su definisani Akcionim planom za sprovođenje Strategije reforme javne uprave u Republici Srbiji, kao i da obezbede osnovu za dalje reforme nakon 2018. godine. Najvažniji kriterijumi prilikom definisanja mera bili su da one budu realno izvodljive u kratkom roku, da što više doprinesu uštedama, pojednostavljenju procedura, unapređenju produktivnosti, kvaliteta usluge i organizacije, kao i da se međusobno dopunjavaju.

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave koordinira sveobuhvatnim procesom funkcionalne reorganizacije javne uprave. Svaka institucija odlučuje o konkretnim potezima i politikama u okviru samih resora. Zadatak MDULS, kao koordinatora projekta, bio je da se obezbede smernice na najvišem nivou (pravac politike) u procesu izrade Akcionog plana za sprovođenje preporuka iz dokumenta Svetske banke “Horizontalna funkcionalna analiza za Državnu upravu plus”, prati napredak u realizaciji preporuka koje su reflektovane kroz akcioni plan, rešava problemi i dileme tokom rada, kao i da se razmotre i usmeravaju rezultati pojedinih faza rada.

 

Šta je potrebno uraditi?

Mere su kategorisane u četiri prioritetne oblasti:

 

1. ORGANIZACIONA TRANSPARENTNOST

Predviđeno je da se unaprede mehanizmi planiranja i jačanja institucionalnih kapaciteta koji su neohodni za usaglašavanje sa propisima EU, istovremeno realizuju reformski ciljevi koji se odnose na povećanje pravne sigurnosti, unapređenje poslovnog okruženja i kvaliteta pružanja javnih usluga i obezbedi što transparentniji proces izrade i sprovođenja regulative.

Cilj je da se proces optimizacije uskladi sa potrebama koje proizilaze iz procesa evropskih integracija.

 

2. UNAPREĐENJE ORGANIZACIONE STRUKTURE JAVNE UPRAVE

Neophodno je i uspostavljanje jasnih pravila, kriterijuma i uslova za osnivanje novih organizacionih oblika u javnom sektoru, kako bi se smanjila institucinalna fragmentacija, preklapanje poslova i obezbedila bolja koordinacija. Unutrašnja optimizacija u organima državne uprave, službama Vlade i službama upravnih okruga, kako bi se rešio problem usitnjenosti radnih jedinica i poslova, takođe bi doprinela većoj efikasnosti u radnim procesima uz manje troškove.

Cilj je da se institucionalni kapaciteti javne uprave u većoj meri nego do sada posvete njenim osnovnim funkcijama, kroz optimizaciju broja zaposlenih za obavljanje osnovnih i zajedničkih, odnosno pratećih poslova i kroz definisanje obuhvata i standarda vezanih za obavljanje konkretne funkcije.

 

3. POBOLJŠANJE HORIZONTALNE KOORDINACIJE

Efikasnija stručna saradnja nadležnih organa u pripremi zakona, podzakonskih i drugih akata i strateških i planskih dokumenata. Potrebna je i konsolidacija strateškog, operativnog i finansijskog planiranja i internog nadzora, s ciljem da se uspostave bolji sistemi upravljanja kod korisnika javnih sredstava.

Cilj je da se unapredi razvoj i primena javnih politika jačanjem strateških kapaciteta Vlade i pojednostavljivanjem procesa odlučivanja o tehničko operativnim pitanjima.

 

4. STRATEŠKO UPRAVLJANJE LJUDSKIM RESURSIMA U JAVNOJ UPRAVI

Razvoj strateškog upravljanja ljudskim resursima je prepoznat kao jedan od ključnih preduslova za uspeh reforme javne uprave. Naročito je značajno da se uspostavi politika koja će obezbediti zadržavanje ključnih kadrova za realizaciju prioriteta Vlade, kroz uspostavljanje sistema koji će zaposlene nagrađivati prema zaslugama i omogućiti im razvoj karijere, a što zahteva i usklađivanje u planiranju programskog budžeta kako bi se obezbedila potrebna sredstva.